Највећа снага једначина заправо и лежи у њиховим применама на решавање разних класа проблема. У пракси се често сусрећемо са случајем да немамо конкретну једначину као задатак, већ да испред себе имамо проблем за који је најпре након анализе потребно изградити такозвани математички модел проблема који се заправо своди на постављање једначине.
У оваквим случајевима након сагледавања проблема који решавамо потребно је најпре направити избор непознате променљиве ("шта ће да ми буде х?"). У овој фази често је од помоћи на адекватан и прегледан начин представити услове проблема тј. ситуације у којој се налазимо. Општег шаблона нема, некада је довољно податке представити табелом (у случају проблема са годинама обично је то ситуација "сада" и "после") , некада скица кретања од места А до места В до места сусрета, у проблемима везаним за геометрију можемо скицирати троугао, четвороугао итд.
Тек након добре анализе и представљања услова - података и након што одаберемо шта ће нам представљати непознату, пратећи везе које постоје у проблему формирамо једначину и приступамо њеном решавању.
За разлику од класичног решавања једначина битан моменат који треба истаћи код оваквих проблемских задатака јесте логичност решења. Иако то из године у годину понављам ученицима, увек се нађе неки ученик који "реши" проблем година оца и сина и добије решење да рецимо отац има 12 година а син 145. Такође треба имати на уму да страница било које фигуре не може бити негативна, да се бицикл тешко може кретати брзином од 200км на сат и тако даље.
Саме проблеме које решавамо обично делимо у неколико група:
- проблеми са бројевима
- проблеми са годинама (одређивање година појединих особа...)
- проблеми из геометрије (странице, углови, обим, површине...)
- проблеми кретања (проблеми из физике...)
- "економски" проблеми (расподела новца, каматни рачун...)
- разни проблеми "из живота" (садња стабала, кречење, време завршетка неког посла...)
Нема коментара:
Постави коментар